Мушкарац и жена

Рече Адам „Кост од костију мојих“, и даде дефиницију да је женино постојање уствари припадност мушкарца. Та преданост и поверење гради љубав која рађа нови живот. Брак је фабрика љубави која производи личности изграђујући тако и друге и себе.

Кад сам био млад питао сам се где је моја половина, како она изгледа, о чему размишља, хоћу ли је водити како треба? Негде тамо дубоко ван свемира моја питања су одзвањала у Божијим ушима.

Није ниједно наше питање, које је део молитве, бачено и просуто. Свако је Бог размотрио добро и одговорио. Бог некад одговара ћутећи, а то људској гордости не импонује јер она тражи да јој се образлаже и изјашњава, а Бог то не ради. И зато је за многе Бог мртав. Зато што не постоји како ми хоћемо, а нисмо способни свој нос мало према земљи спустити, уста затворити а уши начуљити. Ко не уме са Богом не уме ни са љубављу, а ко уме са љубављу уме и са Богом. Љубав није тешко разумети ако правим апаратом ослушкујеш.

Кад се споје погледи момка и девојке долази до судара светова. Мог оштрог, који покушава да упије што више лепоте душе и тела, и њеног срамежљивог, који избегава мој. Љубав се рађа кроз поштовање, поверење, разговор. О да, кроз разговор.  Ко ли ће први спустити слушалицу телефона. Или ћемо заједно слушати једно друго како дишемо. У том тренутку времена све има смисла и само то има смисла. Мушкарац је срећан и задовољан и жели да штити своју изабраницу док она жели загрљај и да свој образ прислони на груди свог човека. Колико је моћан тај осећај.

Једног дивног јутра у Африци, док су се сунчеви зраци тек проламали кроз растиње и животиње бежале у своје јазбине, чуо сам рику лава самотњака. Дозивао је кроз савану своју лавицу која је рада са њим чопор правити. Та рика је била најтужнија песма усамљеног лава. Колико данас има таквих рика. Лавови и лавице се дозивају, али џаба кад им је гордост уши запушила. Гласни, а глуви.

А љубав је супротна – она је тиха слушалица. Шапат који је гласнији од грома…

Моја жена је мени отворила врата љубави и умножила је. Од тад ходим као онај лав и ричем покушавајући другима уши да отпушим позивајући све у мој чопор. Љубав је једина која се дељењем умножава и зато желим да је поделим на атоме и тако умножим да је има колико и ваздуха.

Аххх… Благо вама који сте нашли свој пар у овом свету. Ви који нисте, наћи ћете, ако будете отворили срца ваша према Богу и људима. Бог ће вас испунити љубављу и нећете моћи да не волите, а и да будете невољени..